12. мај 2017 вести

Дачић одговара лажима, Вучић ћути

     Још један пораз наше дипломатије и државне политике, овај пут је резултирао погибијом амбасадора Потежице, због чега сам затражио смену директно одговорног министра Ивице Дачића. На то је и овај пут  уследио његов, са становишта здравог разума и истине, трагичан одговор. Подсећам да је, када сам у фебруару прошле године након погибије двоје наших дипломата такође тражио његову смену, уследио готово идентичан одговор пун бесмислених напада на бившу власт и лажи. Међутим, Дачић не може прекрити лажима чињеницу да би амбасадор Потежица данас био жив, да је тада Дачић био смењен и да је затворена амбасада. Након и овог Дачићевог одговора можемо само закључити да је он или потпуно неспособан за функцију коју обавља или патолошки лажов. Шта год да је од то двоје, мора бити одмах смењен како би се сачували људски животи наших дипломата у будућности, имајући у виду високе ризике њихове службе у земљама са нарастајућим конфликтима. 

 

Невероватно је да Дачић уместо да поднесе оставку и да одговор грађанима и породицама убијених дипломата зашто амбасада није затворена након 2012. године, износи неистине и бави се нетачном анализом мог познавања датума и година. Он тврди да ја грешим када кажем да амбасада није затворена до 2012. због сукоба. Министар спољних послова би свакако требало да зна да су сукоби почели 2011. године, али да је након убиства Гадафија у октобру те године кренула противофанзива његових присталица који су са истеком априла 2012. године вратили под контролу неколико градова у Либији. Управо у то време престаје мој председнички мандат, а све време до тада траје акција спашавања наших грађана. Дакле, одговор на Дачићево питање зашто амбасада није затворена током мог мандата је проста чињеница да је тек 2012. завршена акција извлачења свих наших грађана који су желели да напусте Либију. Ту акцију смо успешно завршили и није изгубљен ниједан живот, а акцију је оперативно испред министарства спољних послова водио Мирко Стефановић и био је у сталној координацији са мном, као председником Савета за националну безбедност. Дачић сада у политичкој невољи панично изговара лаж да је он као министар унутрашњих послова он водио ту акцију. Као доказ за то наводи да се сликао са нашим грађанима по њиховом повратку и једино то је истина, јер се као и увек сликао да би приграбио туђе заслуге и политичке поене. Занимљиво је да је истовремено као ђаво од крста је бежао када смо гонили припаднике нарко картела, вероватно и због тога што су њихови саветници били његови блиски пријатељи. Дачић тврди и да показујем непознавање чињеница када тврдим да су Станковић и Степић убијени 2015. године, а ја га подсећам да су те године отети и да постоје наводи да су већ те године и убијени, али и постављам опет питање-какве везе то има са његовом одговорношћу за њихове изгубљене животе?

 

Поред тога, он се осврће на моју спољну политику према Либији, чињеницу да сам одликован либијским орденом и да сам присуствовао војној паради. И овде постављам питање- какве то везе има са његовом одговорношћу за погибију наших дипломата 2016. и 2017. године? Како може бивша власт бити одговорна за то што ова власт од 2012. године није затворила амбасаду? Дачић износи и неистину да сам ја тамо присуствовао као једини европски државник, а врло добро зна да је био присутан и велики број других европских државника, између осталих Борут Пахор, Јадранка Косор и Франко Фратини, који је иначе сада саветник ове владе. 

 

Невероватно је да се Дачић у изношењу оваквих лажи позива на хришћанске принципе. Невероватно је да се он као директно одговоран за смрт ових људи усуђује да морално оптужује мене само зато што указујем на његову одговорност. Онај који је одговоран за ове погибије држи другима лекције о моралу. Моје инсистирање на његовој хитној смени не тиче се ни религијских принципа нити личне мржње, како истиче Дачић, већ претпоставке правне државе и елементарне одговорности. Међутим, упркос његовој директној одговорности, за ове трагедије политичку одговорност сносе и одлазећи председник Николић и премијер Вучић. Вучић није сменио Дачића ни сада, ни након погибије двоје дипломата раније, а амбасада у Либији није затворена, упркос томе што је јавно обећао да ће то тражити још у фебруару 2016. године. Видели смо да је Дачићев једини одговор само прегршт неспретних лажи и то је очекивано. Међутим, уместо лажи министра из његове владе, неопходно је да премијер јавности да јасне одговоре на сва ова питања. А ако буде и даље ћутао, преузима одговорност не само за погибије наших дипломата, већ и за сваку лаж коју је Дачић изнео и које ће свакако износити и у будућности. Јер и овакав Дачић је ипак само огледало управо Вучићеве владе и политике. 

Борис Тадић

Председник Социјалдемократске странке