1. август 2017 вести

Лагање није дијалог

Вучић све и да хоће више није у стању да каже елементарну истину. Не само да објављује погрешно тумачење мојих изјава из интервјуа, већ то назива и учествовањем у његовом дијалогу. И ајмо опет испочетка. Дакле, лаж је да се залажем за то да Косово добије столицу у УН. А истина да на предлог који је новинарка изнела у свом питању сам рекао да ми се чини да у околностима када Косово клизи према независности, након потписаног Бриселског споразума, да бих на Вучићевом месту размислио чак и о томе, као и о неким другим међурешењима, у сврху избегавања чина формалног признања. А тај чин је, нажалост, све извеснији јер након косовске политике ове власти нам остаје само да спашавамо оно што се још спасити може. Дакле, то што би данас можда требало размотрити и такво решње је последица Вучићеве косовске политике, па је крајње лицемерно да се Вучић пита зашто то данас помињем, а нисам то учинио током мог председничког мандата. А нисам, јер никада Србију не бих довео у ову ситуацију и јер сам тачно знао где су црвене линије косовске политике, које сам и отворено изложио својим међународним саговорницима. 

 

Вучић би требало да преузме одговорност за то што је водио косовску политику у правцу смањивања опција за очување српских интереса, а не да дели лекције о храбрости. Посебно је лицемерно што дели лекције о храбрости за оно за шта је до јуче његова странка упућивала клетве и претње смрћу. Оно што Вучић данас назива храброшћу, до јуче је звао издајом и дошао је на власт обећавајући да ће поништити све што је бивша власт испреговарала са Приштином. Нисам тада размишљао о столици у УН као о решењу, јер нисам водио политику која сужава маневарски простор за српску страну, већ која га проширује и то без угрожавања процеса евроинтеграција. У том смислу, и бесрамно је и комично  што Вучић данас уместо да се запита зашто је током његовог мандата то једно од  можда преосталих решења, он се пита зашто ја то нисам то говорио током својих мандата.

 

  Дакле, мој план Четири тачке који сам изложио још 2011. године, када смо и започели преговоре са Приштином, да га подсетим још једном, обезбеђује судску, законодавну и извршну власт за Север Косова, а персоналну аутономију за Србе који живе јужно од Ибра, а не прихватање правног система независног Косова, што је основа Вучићевог и Дачићевог Бриселског споразума. Мој план успоставља и правну надлежност Српске православне цркве над нашим манастирима и заштиту имовине Републике Србије. Пошто је након Бриселског споразума већина чланица Уједињених нација признала независност Косова и пошто се Устав и закони Србије од доласка СНС-а на власт 2012. године не примењују ни на Северу Косову, ми смо се данас нашли у новој политичкој реалности. А за ту реалност су одговорни они који су је креирали, а не они који је констатују. 

Борис Тадић