3. јул 2018 вести

Писана изјава Бориса Тадића:
Криминалци, лажови и лопови на власти

      Није први пут да ме припадници ове власти називају усташом. Раније су то чинили да би представили моју националну политику као издајничку, обећавајући грађанима  да ће поништити све што је испреговарано са Приштином, док су иза кулиса међународној заједници обећавали сервилност управо по том питању какву ниједна друга власт у историји решавања косовског проблема није имала. Обећања дата својим гласачима нису испунили. Међутим, данас када је дошло време да се испуне и обећања о предаји Косова, дата међународној заједници, поново се појавила потреба да мене називају усташом. Овај пут повод су пронашли у речима Жарка Пуховског, коме наравно нисам никада ни рекао, а камоли обећао да ћу ићи у Блајбург, како год он интерпретирао наше разговоре на ту тему или како год режимски медији интерпретирали његови речи. Суштина је да су једва дочекали да ме прогласе усташом, а потом да се згражавају над тим, ваљда разумејући да над својим делима више не могу да машу чак ни лажном патриотском заставом, па морају то да чине над лажима о политичким противницима. Ако они више нису великосрби, да бар други буду усташе. 

 

  Само потпуни идиот може и да помисли да сам намеравао да одајем пошту усташама у Блајбургу и тога су наравно свесне и политичке хуље и криминалци Вучићевог режима. Међутим, њима таква лаж служи да у тренутку када је Вучић притеран да испуни своја обећања дата пре избора 2012. године да ће, за разлику од мене, сервилно колаборирати на теми Косова, потребно је све непријатне сведоке такве колаборације назвати усташама, издајницима и кривцима. А свакако да сам ја најнепријатнији сведок резултата косовске политике бивше власти и истине о отвореном простору који је Вучић имао да сачува оно што у рату није изгубљено, као што смо то ми чинили. Ипак, за катастрофалну косовску политику коју је водила ова власт неко мора сносити историјску одговорност. За предају онога што ни у рату није изгубљено, неко мора бити ”издајник”. Управо зато Вучић бесомучно лаже јавност како су његови потези изнуђени грешкама бивше власти, док његови криминални таблоиди проналазе нове начине да ја будем називан издајником. По истом моделу, Вучић и његова братија, у тренутку када све шефове наркокартела ослобађају судског гоњења опструкцијом и застаревањем процеса, све оне који су ризиковали живот гонећи те криминалце и заплењујући тоне кокаина, називају криминалцима и пљачкашима земље. 

 

Вучићева девиза ”држ’те лопова” је једна од ретких ствари у којима је доследан и која се не мења. Не мења се ни лажовски и криминални карактер ове коалиције, која је опустошила земљу деведесетих и учинила да заостајемо за развијеним земљама пола века, а сада и деценију и за земљама Балкана. Зато морају друге називати криминалцима и усташама. Стратешке циљеве и идеологије мењају када год им је то од користи, али увек остају патолошки лажови и лопови, надмашујући и Гебелса и Ескобара. Исти они који су били власт и деведесетих, који су потписали и Кумановски споразум, исти они који су ми јавно претили смрћу због европске политике и бриселског дијалога и називали ме усташом због извињења за ратне злочине и политике помирења. Исти су потом потписали и Бриселски споразум, предајући и север као што су у прошлом мандату предали остатак Косова, постали најфанатичнији декларативни заговорници европске политике, бриселски дијалог подигли са техничког на највиши статусни ниво и одлазили у Сребреницу представљајући се као највећи заговорници и зачетници политике регионалног помирења. Али шта год чинили, једно је за њих увек остајало исто- ни за шта нису ни сносили ни преузимали одговорност, а други су увек били криви, издајници, лопови и усташе. А циљ је увек остајао да се повик ”држ’те лопова” чује јаче, него што се лопов види. 

Борис Тадић