16. јун 2017 вести

Вест је отказана конференција за медије, али не и свеприсутно насиље Вучићеве аутократије

        Медијске неистине о разлогу због ког сам отказао јучерашњу конференцију за медије су режимско кривотворење истине у сврху скретања пажње јавности са проблема на који сам желео да укажем. Дакле, конференцију сам отказао да бих указао на чињеницу да медији, дан након објављивања фотографија режимског насиља над грађанима и новинарима, нису заинтересовани да чују обраћање опозиционе парламентарне странке и одазову се позиву на конференцију на ком је наведено да је тема ”Свеприсутно насиље Вучићеве аутократије”. 

Чињеница да су сви медији у земљи објавили да сам отказао конференцију је управо доказала оно на шта сам желео да укажем јавности-за медије у Србији је данас релевантнија вест таблоидни приказ отказивања неке конференције, него шта опозиција има да каже на тему насиља режима. Дакле, када је потребно сатанизовати неког представника опозиције сви медији су ажурни у објављивању таквих вести. Међутим, када опозициона странка најави да ће изнети истину о насиљу режима, ти исти медији, као по налогу, се не појаве на тој конференцији. Наравно да је такав догађај послужио режимским медијима да прикажу још једном како је неко из опозиције небитан, али је и послужио огољавању правог стања у нашим медијима. Невероватно је ипак да је толико битно објавити вест о неком небитном, баш као што је, уосталом, невероватно како је та толико слаба и небитна опозиција једина тема представника власти и кривац за сва њихова недела у претходних пет година. Ипак, ако ту ”битност” мере бројем присутних новинара на конференцијама за медије, како се онда може објаснити чињеница да је на неким нашим конференцијама присутан велики број новинара, а да  је баш на ову дошао само један новинар и то режимске агенције (новинарка Бете се појавила касније, када би конференција свакако већ била завршена, да је одржана). 

Дакле, није тачно да сам отказао конференцију јер се појавио само један новинар, већ јер је бесмислено о насиљу режима говорити само представнику режимске агенције и тиме учествовати у режимском обликовању истине и легитимизовати режимски прекројену вест. Увид у присутност новинара на нашим конференцијама јасно показује да тај број варира од конференције до конференције, те да зависи искључиво од теме или погодности теме за објављивање. Очигледно је да тема насиља или није релевантна за наше медије или је по налогу режима забрањено износити ту тему у јавност. И једно и друго је свакако далеко озбиљнија дијагноза стања у нашим медијима, од тога да ли је неки председник опозиционе странке битан или небитан. А сада наставите да огољавате ту дијагнозу вестима о сујети опозиционих лидера, њиховој небитности и личним увредама. Јер ако не пишете о томе, гласније ће се чути наручена тишина на тему грађана и новинара који су дављени на улицама Београда током Вучићеве инаугурације и злоупотреба полиције у сврху физичког насиља над Вучићевим неистомишљеницима. 

Борис Тадић

Председник Социјалдемократске странке