Дарко Гавриловић је редовни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.
Гостујућа предавања држи на Факултету за европске правно - политичке студије у Новом Саду. Предаје следеће предмете: Историја цивилизација и култура, Историјска географија, Религија и политика, Национална историја и Историја државе и права са историјом европских интеграција.
У иностранству је држао гостујућа предавања из историје српске културе на Карловом универзитету у Прагу (2004) и на Универзитету у Лођу (2004).

Стручно се усавршавао на Институту „Георг Екарт“ у Немачкој, Салзбург глобал семинару у Салзбургу и на Институту „Јад Вашем“ у Израелу.

До сада је написао монографије: Стјепан Радић и Срби 1871–1918 (Сплит, 2002), Стазама српске културе од краја XVIII до почетка XX века (Бања Лука – Београд, 2002), Светлост и тама савременог света 1775–2000 (Бања Лука, 2003), Поља културе средњовековне Србије (Бања Лука – Београд, 2004), Удари судбине – политички митови 20. века (Нови Сад, 2006), У вртлогу национализма (Нови Сад, 2007), Исусов лик у историји културе (Нови Сад, 2009), Заточеници митова национализма и комунизма – свети Југославија (Ср. Карловци, 2010), Буђење Европе – од антике до краја средњег века (Ср. Карловци, 2011) иХришћански свет, мржња, ратови, демони (Београд 2014).
Написао је и научно популарну монографију Приче из српске старине (прво издање Бања Лука, 2007. и друго издање Ср. Карловци, 2011).
Аутор је универзитетског уџбеника Цивилизације и културе 1450–2000 (Нови Сад, 2011).
У сарадњи са другим ауторима написао је: Митови национализма и демократија(Нови Сад, 2009), Митови епохе социјализма (2010), илустровану енциклопедију Илустрована историја света (Нови Сад, 2005) и алтернативни уџбеник из историје за III разред гимназије Стварање модерног свијета (Брауншвајг – Бања Лука, 2005).
Написао је неколико десетина научних радова као и преко тридесет стручних радова.

Учествовао је наконференцијама и семинарима у: Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Аустрији, Шпанији, Италији, Израелу, Енглеској, Мађарској, Холандији, Грчкој, Румунији као и у региону.
Водио је три међународна научна пројекта и био учесник на још неколико међународних пројеката као и навише пројеката у земљи.

Био је саветник у Босни и Херцеговини "Euroclio", организације европских историчара.
Директор је Центра за историју, демократију и помирење са седиштем у Новом Саду, који је члан Алијансе за историјски дијалог на Универзитету Колумбија у Њујорку и Европске научне мреже – Сећање и солидарност, са центром у Варшави.
Председник је Удруге за повијест, сурадњу и помирење из Хрватске.
Главни и одговорни уредник је едиције зборника „The Shared History“ (2008–2010) и „Српско-хрватски односи у 20. веку“ (2008–).
Писац је текстова за документарне филмске серијале Фабрика митова – Митови Југославије (2010), Фабрика митова – Митови нацизма (2011), Тито – један политички мит (2011) и Југославија – документ (2011).
Члан је уредништва часописа Култура полиса.
Члан је Друштва књижевника Војводине.
До сада је објавио збирку прича Мојре (Нови Сад, 1998) и роман Камендух (Бања Лука, 2001).
Два пута је добио награду Савеза јеврејских општина Југославије за роман са јеврејском тематиком.
Добитник је Награде Светих Ћирила и Методија за допринос у изучавању словенских културних веза, коју додељује Славистичко коло Филолошког факултета Универзитета у Лођу (2004).
Добитник је награде коју студенти Природно-математичког факултета додељују најбољем професору (2012).